Dve jabuke - priča o osuđivanju tuđih postupaka

Mala slatka devojčica držala je dve jabuke u rukama. Majka joj je prišla i sa osmehom je upitala: - “Dušo mala, možeš li mi dati jednu jabuku?”.

Devojčica je pogledala i onda je brzo zagrizla jednu jabuku, a zatim i drugu. Osmeh na majčinom licu kao da se smrzao, pokušala je da prikrije svoje razočarenje. Pomislila je: - “Gde sam to pogrešila u vaspitanju svog deteta”.

Ćerka joj je prišla i pružila jednu od zagriženih jabuka i rekla : “Ova je najslađa”.

Bez obzira ko ste, i šta ste doživeli i ma koliko znanja da posedujete nikada na prečac nemojte donositi sud o nekome. Dajte privilegiju drugima da objasne. Jer često ono što vidite nije baš onako kako izgleda.

Prava ljubav - motivaciona priča o ljubavi

Za Mozisa Mendelsona, dedu čuvenog nemačkog kompozitora, nikako ne bi moglo da se kaže da je lep čovek. Imao je prilično nisku figuru i bio je groteskno povijen u leđima. Jednoga dana otišao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu ćerku po imenu Frumtje. Mozis se beznadežno zaljubio u nju. Međutim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osećala odbojnost prema njemu. Kada je došlo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojčine sobe da bi poslednji put sa njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga što je odbijala da ga pogleda, osećao je duboku tugu. Posle nekoliko pokušaja da započne razgovor, Mozis je stidljivo upitao: “Da li verujete da se ljudi venčavaju na nebesima?”
“Da,” – odgovorila je ona ne podižući pogled. “A, vi?”

“Ja verujem.” – glasio je njegov odgovor. “Znate, kada se na nebesima  rodi dečak, Gospod objavi kojom će se devojkom oženiti. Kada sam se ja rodio, meni su pokazali moju buduću mladu. Zatim je Gospod dodao: “Tvoja žena biće grbava”. "Od tada sam povremeno glasno izgovarao: “O, Bože grbava žena biće prava tragedija. Molim ti se Gospode, daj meni grub, a nju ostavi da bude lepa.”

Na to ga je Frumtje pogledala pravo u oči i protresla ju je jeza od nekog dubokog osećanja. Ustala je i pružila Mendelsenu svoju ruku. Kasnije mu je postala veoma privržena supruga,

Bari i Džojs Visel

Pet stvari u životu koje se ne mogu vratiti

 

Djevojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebala dugo čekati, odlučila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze prošlo. Uz knjigu kupila je i paketić keksa. 

Sjela je u VIP čekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine. Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila je čitati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila... 

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovjek pored nje, ne obazirajući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: baš me zanima što će sada napraviti!!! 

Čovjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje! 

Ovo je zaista previše, pomisli djevojka, šokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice. Kada se osjećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne događaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketić keksa još uvijek netaknut. 

Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijeđeni ponos i osjećaji. 

Zaključak: 

Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali? 

Prije nego što se dođe do brzopletog zaključka i prije nego što se počne misliti loše, GLEDAJ sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!! 

U životu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti: 

1. Kamen kada je bačen; 
2. Riječ nakon što je rečena; 
3. Mogućnost nakon što je izgubljena; 
4. Vrijeme kada je prošlo; 
5. Ljubav za koju se NE BORI.  

Tata, koliko zarađuješ na sat

 

Sin: Tata, mogu li te nešto pitati?

Otac: Naravno. Što je bilo?

Sin: Tata, koliko zarađuješ na sat?

Otac: To se tebe ne tiče. Zašto pitaš?

Sin: Samo želim znati . Molim te reci mi koliko zarađuješ na sat?

Otac: Ako baš moraš znat, 20 kn.

Sin: Aha...

Sin: Tata možeš li mi pozajmiti 10 kn?

Otac je pobjesnio

Otac: Ako je jedini razlog zašto mi tražiš novac to što bi htio kupit neku glupu igračku ili napraviti neku drugu koještariju, momentalno da si otišao u krevet! Ubijam se od rada da bih zaradio za sve nas, a ti samo misliš o sebi i svojim prohtjevima!

Dječak je pokunjen otišao u sobu i zatvorio vrata.

Otac je sjeo za stol i bio sve bjesniji zbog pitanja koja mu je dječak postavio. Kako se usuđuje pitat takve stvari? Nakon sat vremena, otac se smirio i razmislio malo o svemu: 'Možda mu je nešto zaista bilo potrebno, pa mi je zato tražio 10 kn. Uostalom, rijetko kada mi traži novac.' Otac je potom otišao u sinovljevu sobu.

Otac: Spavaš li, sine?

Sin: Ne tata, budan sam.

Otac: Razmišljam nešto...možda sam bio previše grub. Danas mi je bilo naporno na poslu pa sam se istresao na tebi. Evo ti onih 10 kn koje si tražio.

Dečak se nasmijao i razdragano rekao: 'Hvala ti tata!' Potom je uzeo zgužvane novčanice, koje su bile pod jastukom. Otac je primjetio da on već ima nešto novca, pa se opet krenuo ljutiti. Dječak je polako prebrojao novac, i potom pogledao oca:

Otac: Šta će ti još novca, ako već imaš toliko koliko si tražio?

Sin: Nisam imao dovoljno, ali sad imam...Tata, imam sad 20 kn! Mogu li kupiti 1 sat tvog vremena? Molim te dođi sutra ranije s posla, da bismo svi večerali zajedno!

Otac se osjećao slomljenim. Zagrlio je svog sina i molio ga da mu oprosti.

-------------

Samo kratak podsjetnik svima koji puno rade u životu. Ne smijemo dozvoliti da vrijeme prođe, a da ga ne provedemo sa ljudima koji su nam zaista važni u životu i koje volimo. Sljedeći put se prisjetite da provedete 20 kn svog vremena sa osobama koje volite! Jednog dana kada umremo, posao će raditi neko umjesto nas, ali obitelj i prijatelji koji ostanu osjećati gubitak do kraja života.